Istina o “digitalnom” marketingu

Ljudi moji,

ova tema je malo šira, tj. hoću detaljnije da je obradim jer je za mnoge od vas značajna (kako reklamirati komplikovane proizvode), pa moram u delovima, jer su me vaši mailovi i ova tema naveli da pojasnim par stvari.

U prošlom mailu pričali smo o prvom koraku — dobrom mentalitetu — to je preduslov za bilo šta, pa i uspešan marketing.

E sad…

Teorija je jedno, a praksa i iskustvo često sasvim drugo.

Ne radi svaka metoda ili svaka ideja za svako tržište, svaki proizvod itd.

Postoje psihološki principi koji su naučno dokazani, koji su stalni. Oni su kao STENE. Ne idu nigde. I zato su važni jer na njih možemo da se OSLONIMO u svetu koji se menja svakog sata i minuta.

Kada te osnovne principe savladate onda imate ono pravo samopouzdanje. Ne brinete za “najnovije trendove” jer imate STENU na koju uvek možete da se oslonite za rezultate. Ona će da stoji dok se kamenčići menjaju.

Psihološke principe možemo da koristimo sa 90% sigurnošću (što je u svetu neizvesnosti značajna izvesnost), ali ipak ne 100%. Razlog što nije baš 100% je što ljudi često, kada određeni psihološki princip u prodaji iskoriste na svom proizvodu, ne dobiju očekivani efekat.

Onda pomisle “pa ovo ne radi”…

… ali je u većini slučajeva samo u pitanju pogrešna primena, a ne da princip ne radi. Kada nešto što bi trebalo da radi ne radi, prvo treba razmisliti: “Da li je dobra primena, da li je pravi ugao? Možda nešto nismo uradili kako treba? Daj još nekom da pročita.” A ne doneti zaključak: “ovo ne radi” i odustati.

Ajde da kažemo da su ti “principi” nešto poput toga da Urgentnost povećava konverzije. Ili da garancija smanjuje rizik. Ili da ljudi dobro reaguju na priče. To su činjenice. Milion puta dokazane u praksi. Uzmimo kao primer urgentnost.

U 90% slučajeva, urgentnost radi, čak možda i u 99% slučajeva. Samo pogledajte bezbroj akcija i dobrih dilova sa rokom trajanja. To radi, POD USLOVOM da je princip adekvatno primenjen na konkretan slučaj.

Principi obično ne radi samo kada se pogrešno primene. Kod urgentnosti npr., to je obično tako što urgentnost bude lažna, i potencijalnom kupcu je providno tj. oseti da je jedini razlog za urgentnost manipulacija. Argumentacija za urgentnost nije dobro prikazana ili nije dovoljno ubedljiva i logična priča kod zaključka, tako da ne ostavlja utisak iskrenosti… što ubije poverenje. Headshot.

Onda ljudi pomisle “ne radi princip” umesto da shvate da su ga pogrešno koristeći naneli sebi duplu štetu.

Čuvena izreka je “People love to buy but not to be sold”, žele da kupe ali ne tako da osete da su bili izmanipulisani određenim Principom, jer onda to deluje neiskreno. Osećaju se prevareno. Čak i ako kupe, ostaje gorak ukus u ustima. Balon poverenja koji ste naduvavali pukne kao iglom probušen.

A bez poverenja nema ni prodaje. Opet, poverenje i sticanje poverenja takođe postoje kao Principi koji dokazano rade.

I to (principi) su inače i glavna stvar koju ja ovde pokušavam da vas “naučim”, ono zaista važno u marketingu. A ne gde da kliknete. Gde da kliknete možete da naučite bilo gde i to se stalno menja, a prodajna psihologija je ono što ostaje. Principi su ujedno i najteže da se nauči na nivou da umete aktivno da ih koristite. Znanje samo po sebi nije moć već samo potencijalna moć ako umete da je upotrebite. Šta vredi znanje akademiku koji ga ne upotrebljava u korisne svrhe?

Nažalost učenje tih Principa je i nešto što mnogi zaobilaze i zadržavaju se samo na površnim, tehničkim aspektima — ja to i ljude koji se na to fokusiraju zovem “kliktaši” jer nema tu mnogo mozga samo kliktanje mišem kao majmuni.

To je izbor da idete linijom manjeg otpora jer verujete da postoji neki brzi trik ili tajna pomoću koje Kliktanje može da “preskoči” Principe. A ne može niti će ikada moći.

Princip je ŠTA radite, a Kliktanje je KAKO. I kako nešto radite je naravno važno, ali je suština šta radite. Kako ćete to plasirati su detalji koje mnogo lakše možete da savladate.

To je kao kad su Ajnštajna pitali za neku formulu a on im rekao “nemam pojma”, a i što bih morao da znam nešto što mogu za minut da pogledam u knjizi.

Henrija Forda su hteli da ponize osvrćući se na to kako nema formalno obrazovanje, pa su ga pitali par “opštih” pitanja koje svaki nezaposleni iz Slagalice zna. Brat Ford im je odgovorio: Ne znam odgovor ni na jedno od tih pitanja ali za 5 minuta mogu da nađem čoveka koji zna.

To je suština.

Na engleskom postoji reč “Resourceful” koja savršeno objašnjava ovaj način razmišljanja. Kod nas bi se možda reklo da je neko snalažljiv, ali “resourceful” je neko ko dobro koristi sve moguće resurse da dođe do cilja. Da ostvari šta god naumi. Po rečnicima resourceful znači: having the ability to find quick and clever ways to overcome difficulties.

Hoću samo da razumete da u marketingu postoje, sa jedne strane, psihološki principi koji su konstantni i koji se nisu menjali nikada niti će. Oni će raditi i prodavaće i za 100 godina isto kao što su radili i prodavali pre i za vreme Hrista.

Fokusirajte se na ono što će vam dati psihološku prednost i poslovnu stabilnost time što razumete Principe koji su trajni, i tako ćete imati kontrolu nad svojim poslom bez obzira na nove “gedžete” koji se pojavljuju u svetu “kliktaša”.

Oni možda dobro klikću ali ne razumeju da kliktanje ne prodaje robu, već principi koji rade iza scene. Ne brinite, tehnički deo sa površine ćete lako savladati po potrebi. Baveći se onim problemima koji su, u ovom trenutku, direktno ispred vas.

Sa jedne strane su, dakle, Principi. Njih je malo teže, ali daleko profitabilnije savladati.

Sa druge strane, postoje, ajde da kažemo: metode. Možemo ih nazvati i fore, trikovi, fazoni koji su u trendu, postoje različiti medijumi (tekst, video, slike) različiti plasmani, platforme (Fejs, Google, Instagram itd.), podešavanja. Taj deo je “kliktanje.”

To nije psihologija nego često samo TEHNIKA, da li ćeš da staviš mala ili velika slova, da li ćeš da puštaš reklamu na Fejsu na mobilnom, ili Desktopu, ili hoćeš li targetovati ove ili one ljude, gde ćeš da ubaciš ključne reči i koliko puta. To može svako da ukapira relativno brzo.

Problem nastaje kada slušate razne “gurue” na Internetu koji kažu “ova metoda radi” i kunu se u nju, a vi onda slepo verujete da ona radi.

Probate je, i ne radi. Pa se nervirate. Ili je niste dobro primenili, ili… što je takođe čest slučaj, ne radi sve svima. Različita su tržišta i to je normalno.

Očekivati da će nešto 100% da radi je nerealno samo zato što je rekao neki guru i zato što drugima možda radi. Morate da nađete šta radi vama. Šta se poklapa sa vašim, nadamo se gladnim tržištem. To ćete upseti jedino kroz konstantno testiranje. Ako ne probate, sigurno nećete uspeti.

Jedino iskustvo će vam vremenom reći u kojim tržištima koje “fore” rade, a koje ne rade, što će vam u budućnosti omogućiti da BRŽE napravite “postavu” koja je plodna za profite. Kilometraža prvo, tako da hodajte brže, ili sedite na bajs ili za volan tako što ćete učiti kroz rešavanje problema direktno ispred vas.

Ja sad tako mogu bez velikog istraživanja po osećaju, “na blic”, da kažem da li će nešto da radi ili ne, da li za ovo tržište da se primeni ovaj ili onaj princip i ova ili ona tehnika, trik, fora, štagod.

Jer razmišljate i tržište analizirate u Principima, iz emotivnog aspekta šta može da ima efekta.

Tako možete poprilično precizno da predvidite koja bi bila marketing strategija i koliko i kako može da se zaradi.

Taj osećaj ne može da se nauči u knjizi, već morate prethodno mnogo puta da ispadnete budala.

Onda vremenom znate koje konstantne prodajne, psihološke Principe možete koristii i na koji način da ih prirodno UKLOPITE sa vašim tržištem + u kojoj kombinaciji i koje varijabilne tehnike, metode, trikove, fore i fazone možete da koristite KONKRETNO za vaš slučaj kako bi što bolje plasirali proizvod ili uslugu.

Vidite širu sliku. I vidite je brže.

To je ono što imate iskustvom.

Samo hoću da vam kažem da ne budete razočarani kada je nešto što je trebalo da radi ipak ne radi. To je samo još jedno iskustvo. A ne postoje dobra ili loša iskustva već samo iskustva. Neutralna.

Najgore što sebi možete da uradite je da imate prevelika očekivanja od nečega i onda izgubite motivaciju kada ne uspe kako ste planirali.

Recimo vidite negde da ćete kroz tu i tu marketing foru takav i takav rezultat da dobijete. Rekao tamo neki guru. Primenite sve i totalno ne bude kako ste očekivali.

To što nešto radi nekom drugom ne mora da znači da je to PRINCIP, već samo tehnička stvar na koju vaše tržište drugačije reaguje ili ne reaguje uopšte, ili jednostavno ideja nije primenjiva ili nije primenjena na pravi način.

To je sve normalno.

Nemojte zbog toga da vam nestane motivacije kada nešto ne upali.

Dalje, ne verujte svakom marketing guruu.

Šta rade gurui ako ne guruišu? Nažalost guruisanje je najčešće i jedino čime se bave.

To što “radi” njima ne radi svima. Jedine pare koje su oni zaradili je prodajuću drugima kako da zarade, a nikad ne bi sa tim istim metodama prodali realan proizvod u realnom svetu. Principi jesu isti i primenjivi u 90% slučajeva, ali metode… retko. Onda se ljudi izdeprimiraju kada im obećana metoda ne radi.

Znate, situacija je takva da postoji “marketing sindikat”, kao kriminalni sindikat umreženih marketing gurua koji jedan drugog hvale i međusobno promovišu preko mailing listi. Nažalost bukvalno ono što rade je prepakivanje proizvoda i samo nalepe neko drugo ime. Zbog “social proofa” koji dobiju od tuđe liste mogu da zveknu velike cene i one će biti ekonomski opravdane kupcima.

Taj metod marketinga se zove “joint ventures”. Venture kao avantura… jer niko ne bude plaćen dok neko nešto ne kupi. Dele rizik. Ne platiš da te neko promoviše, već ako ti oni dovedu klijente automatski dobijaju ogromne procente, nekada 70 i više procenata od svake prodaje. Tako pune tvoju bazu, i ti kasnije možeš njihove nove ili tuđe proizvode da promovišeš gde ovaj put ti zaradiš 70% i nadoknadiš prethodni “gubitak” gde si kao vlasnik proizvoda imao samo 30%. 

Sve se svodi na liste ili druge metode međusobnog hvalisanja gde oni šeruju klijente i dele veliki kolač.

Zamislite grupu od 100-200 jakih igrača koji se svi međusobno poznaju, viđaju, druže. Jedan prodaje Kurs X drugi Kurs Y treći Kurs Z. Svi lansiraju nove proizvode svake godine, ja promovišem tebe, ti mene, treći nas zajedno, i tako u krug. Znaju da postoje ljudi koji će kupiti sve i svačiji kurs. A retko ko od njih konvertuje samostalno relativno hladan traffic, već se sve svodi na mailing liste postojećih klijenata koji su vrući kao vrela voda. Samo ih presipaju i cede.

Znate one ljude koji hoće da smršaju pa kupe sve što postoji za mršavljenje? To je taj tip ljudi i kada je u pitanju internet marketing.

Da ne ulazim sad u detalje ali poenta je da ako ja vama kažem: “daj ti meni $100, a ja ću tebi da pokažem kako da zaradiš $1,000”, to je izuzetan prodajni argument sa logične strane.

Cena je stvar koju prezentujete na kraju ponude, upakovanu u takozvani “offer”. Tako oni na kraju mogu da kreiraju offer koji je nerealno jak jer ima logično ekonomsko opravdanje-argumentaciju za cenu. Ako ti kažem i obrnuto, kupi ovo za $100 kako bi sačuvao $10,000… vrlo ubedljiv argument.

Ponuda koja se ne odbija. Pogotovu kada na nju zveknu još i urgentnost i ograničen broj i slično. Prodaju jake offere vrućem trafficu (preporuka sa tuđe mailing liste). Naravno da su im i visoke konverzije i da se hvale kako njihove metode daju rezultate. Ne potcenjujem, ali samo da razumete to nije isto kao kada prodajete u drugim tržištima gde je cenu i ponudu teže obrazložiti tako jakih argumentima.

Ono što je smešno je što će taj guru da vam prodaje npr. Fejsbuk marketing kurs, dok on nije ni 5% prodaja napravio preko Fejsa već sve preko Joint Ventures-a i affiliate-a (preprodavaca).

Hoću da kažem da je prodaja takvih “make money online” ponuda u internet marketing industriji, bar kada ste deo tog sindikata, relativno laka. Svako želi da nauči kako više da zarađuje, pa je kao da prevode žedne preko vode.

Onda kada vam Gurui kažu “evo ovako se piše copy” ili “ovako se kupuje fejsbuk traffic”, ne kažu vam i da je njima copy skoro pa nebitan jer imaju vrući JV-traffic, i da im Fejsbuk predstavlja svega 5% prodaja, dok 95% naprave preko affiliate-a (preprodavaca).

Da me ne shvatite pogrešno. Ima tu šta da se nauči, i neki od tih kurseva se stvarno isplate i vrede svaki dinar ako ih odmah primenjujete.

Meni je logično da ako kupim knjigu za $10, čak i samo da je prelistam — dovoljno je i samo 1 ideju da dobijem koju mogu da primenim, meni se već isplatila. Ali pre nego što potrošite veće pare na edukaciju, stanite, ne zalećite se i učite na pravi način (objasniću kako).

Činjenica je da 90% stvari možete besplatno da naučite na internetu ako dovoljno dugo kopate i ako možete da primenjujete stvari odmah. Sa druge strane plaćanje je prečica. Mogu ja sad deset dana da kopam i još X meseci da testiram dok ne provalim nešto. Ali mogu i da pokupujem sve što postoji i platim nekog ko je već prošao sve to da mi skrati priču i kaže ono najvažnije.

Ali sa druge strane…

Nemojte ništa ni prihvatati zdravo za gotovo niti odbacivati samo zato što nije radilo iz prvog pokušaja ili zato što vam nije radilo u nekoj drugoj prilici na drugom tržištu.

Nešto što ne radi sada će možda, ako drugačije primenite ili samo malo promenite “ugao” da radi sjajno, samo malo kasnije iz drugog ili trećeg pokušaja.

Nešto što vam ranije nije radilo sa jednim sajtom može da pokida sa drugim sajtom (i drugim tržištem). Jednostavno morate ostati mentalno fleksibilni i otvoreni ako hoćete da napredujete.

Niti da prihvatate niti da odbacujete sve odmah.

Dalje…

Ne verujete slepo 100% svemu, pa čak ni ovome što vam ja ovde pišem.

Stičite iskustvo, i gledajte na prodaju kao živ organizam. Morate da ostanete znatiželjni i budete spremni na rizik i na greške kao normalan deo procesa učenja.

Ja sam mnogo, mnogo više puta totalno pogrešio sa marketingom nego uspeo. Pročitate nešto negde i kada primenite uopšte ne radi. Budete 100% ubeđeni da će nešto raditi, puno se nadate, i onda ne radi i češete glavu ili se nervirate što ste X dana ili meseci radili na nečemu što totalno propadne.

Barem 90% toga što sam uradio, sada kada gledam u retrovizor, je bilo besmisleno ili beskorisno.

Što bi rekli “gubljenje vremena”, bar na prvi pogled.

Ali bez njih, ne bih došao do onih 10% koji kidaju i koje sada mogu da copy-pasteujem sa puno uspeha na skoro bilo koje tržište.

Samo morate da budete hladni kao špricer kada skapirate da ste ispali budala i da je možda i više meseci rada, možda i cela godina, naizgled bačeno u vodu.

Svi se ti konci negde spoje u budućnosti. Život je čudo. Neuspehe od pre 5 godina pretvarate u uspehe danas. “Gubljenje vremena” od ko zna kada sada vam puni džepove jer ste danas znali nešto što nikada ne biste znali da pre toga niste napravili određene greške i pogrešne odluke.

Super bi bilo da smo bili pametniji. Ali nismo i šta sad. Lako je biti naknadno pametan. Ali ono što je tu najoposanije je opet biti slab na greške i gubiti motivaciju. Motivaciju morate čuvati kao malo vode na dlanu. I često nećete moći sami. Niko nije uspeo sam.

Zato je dobro imati i dobre partnere, da gurate zajedno, jedni druge kada motivišete kada vas neuspeh obeshrabri, a on je neminovan. Stvar je u tome kako se sa njim nosite.

Ja se lično više ničemu ne nadam. Isključite to da dopuštate da vam emocije i raspoloženje zavise od dnevnih rezultata. Gledate širu sliku. Mesečno, godišnje, proseci. Gradite nešto, ciglu po ciglu. I kad jedna cigla ispadne ili čak ceo zid, samo nastavite da ređate dalje dok ne izgradite nešto značajno.

Isto se osećam kada nešto uspe i ne uspe: EXTRA.

Extra što nije uspelo. Šteta, ali šta sad. Ajde da vidimo da li možemo da razumemo zašto nešto što je trebalo da funkcioniše ipak ne funkcioniše. Tu ćemo nešto skapirati o čemu do sada nismo ni razmišljali ili nismo primetili, prosto nismo gledali. Ako je uspelo, Extra što jeste uspelo. Samo sam prešao sledeći nivo u igrici.

Nelogično danas postaje logično u budućnosti, i obrnuto.

Rokate tetris i ređate do sledećeg nivoa brzine. Pre ili kasnije se popuni ekran, “riknete” i samo refresh. Vremenom postajete sve bolji, vidite više koraka unapred što ubrzava i olakšava posao.

Naravno da ŽELITE nešto da uspe i kada pustite u etar kažete “Daj bože” … ako Bog pomogne super, a ako ne… dotle moramo pomoći sami sebi.

Zapravo, u većini slučajeva šta god da radite ne uspe iz prve već samo služi da vidite inicijalne reakcije i na osnovu njih ili nastavljate istim putem, ili malo “štelujete”, ili potpuno menjate koncept.

Takođe, rezultati su retko kada crno beli. Niti je da nešto radi savršeno niti da ne radi uopšte.

Najčešće dobijete “OK” rezultate ili slabije nego što ste očekivali, ili nešto između, i onda je stvar da odlučite da li “sečete” nešto kompletno ili gledate kako nešto što je dovoljno dobro kroz optimizaciju dovete na odličan nivo.

I to je najčešći slučaj.

Hoćete nešto što daje solidne rezultate da dovedete na nivo da daje izvanredne rezultate.

To je prostor u kome se najčešće krećemo i koji je najteže probiti.

Marketing rezultati su isto retko kada rezultat samo 1 stvari već kombinacije 10-20 ili 100 kockica koje formiraju celinu. Puzla od možda i 1,000 delova koju postepeno sklapate. Retko kada je u pitanju samo 1 stvar, već kombinacija mnogo toga što onda u celini daje sjajne rezultate.

Isto tako kad slušate razne gurue, čitate po blogovima, sajtovima, gledate YouTube, od 100 stvari 80 stvari-ideja ne uspe. Jednostavno 80% ne radi jer nije niko analizirao konkretno vaš slučaj već pričaju o nekim uopštenim metodama, trikovima, forama (što je OK), ali čak i kada pričaju o sigurnijim Principima, njih nije uvek lako implementirati na konkretnom slučaju.

Jedna stvar je da vam ja kažem, “E, dajte ljudima nešto besplatno” ili napravite poseban landing page, a druga je stvar to primeniti na adekvatan način za konkretan slučaj i tržište.

U svakom slučaju i dalje je mnogo bolje probati pa i videti da ne radi, nego samo teoretisati.

Svaki test, reklama, štagod služi za skupljanje informacija o tržištu, ali u REALNOSTI, a ne samo u teoriji. Hoćete da potvrdite pretpostavke iz teorije u realnosti. A te dve stvari se retko kada 100% poklope od starta.

I tu dalje ima jedan problem sa načinom učenja.

Postoje 2 vrste ljudi kada je u pitanju učenje o marketingu…

Jedni, kojih je znatno više, su oni koje ja iz šale zovem “kursadžije”. To su ljudi koji “gutaju” sav sadržaj koji izbacuje “marketing zajednica” i zapravo su odlični kupci, da ne kažem ovce za šišanje. Ja sam lično isto odlična ovca i potrošio-uložio, ma ko zna koliko para na sopstvenu edukaciju. Da ne slažem, ali velike cifre.

I ne žalim, to je sve super i vratilo mi se hiljadu puta više. Ali ono daleko skuplje što se investira je vreme.

Šta je problem sa kursadžijama, oni neće samo potrošiti mnogo novca nego će i gubiti mnogo, mnogo vremena učeći neupotrebljive stvari. Lako je ulagati u edukaciju kada vam je odmah primenjiva i odmah potrebna jer vam se tada i uloženo mnogo brže i izvesnije vraća.

Međutim postoji razlika u načinu učenja. Imate kursadžije, i imate Akcijaše ili Kamikaze.

Ja sam ta druga grupa Kamikaze-akcijaša. To je tip ljudi koji odmah hoće da vidi šta i kako nešto funkcioniše i odradi ideju. Pa tek naknadno se edukuje kako da poboljša bilo šta što je inicijalno “divlje” urađeno.

Ta metoda jeste malo varvarska ali funkcioniše iz više razloga.

Razlog je ovaj gore, iznad: a to je da u teoriji sve “radi” ali u praksi retko. I onda je učenje samo radi učenja besmisleno. Ja nikada ništa nisam učio učenja radi jer nisam imao vremena-luksuz za džabalebarenje. Nego daj odmah da uradimo. Učim ono što mi odmah treba za konkretan problem.

Nema balansa na putu ka rezultatima nego ili je ultra-intenzivno da gori, ili je totalno lenčarenje. Iz krajnosti u krajnost. Balans je laž. Rezultati ne trpe balans.

Mene kada neka tema zanima jer mi je potrebna u tom trenutku ja ću u par dana da sažvaćem svu suštinu koja postoji o toj temi, a u par meseci prakse sve moguće da isprobam. Ali jedini način da prepoznate dobre ideje je da u tom trenutku već radite na njima u akciji… Ne možete da prepoznate ideje osim ako već radite nešto gde možete potencijalno odmah da ih primenite.

Onda kažete “aaa, to bi na mom slučaju ovako moglo da se primeni”, zapišete, uradite, pa sledeća stvar. Tako ultra-intenzivno uđete u jednu temu da ništa drugo ne postoji.

Znate ono kad vam pričaju “treba naći balans”. To je još jedna od tih stvari koje postoje u teoriji. U praksi ako nešto hoćete da završite onda se udubite 100% i ništa drugo ne postoji. Kada sam hteo nešto da funkioniše do 4 ujutru sam buljio u monitor i udarao u tastaturu. Ne jedete, ne spavate, ne javljate se na telefon, isključite se iz sveta. Ne čujete kada vam se neko obraća. Ne postojite dok ne rešite.

I to je normalno. Imate periode intenzivnog rada na nečemu, i period kada možda danima ne radite uopšte, ili čak mesecima zahvaljujući onome što ste izgradili ranije.

Svodi se na kreiranje trajne vrednosti koja godinama kasnije može da vam donosi profite i kada spavate i kada ne radite ništa. Pomoću Principa gradite stene. Ali da ne skrećem sa već skrenute teme.

Ili ste kursadžija i “ziheraš” i nećete ništa da radite jer imate utisak da vam fali još znanja i fali još samopouzdanja itd. pre nego što možete da počnete. Vi se toliko plašite grešaka i da ispadnete glupi da nikada nećete ispasti pametni.

Ili budete Kamikaze koji ipak preživi.

Kamikaze bolje prolaze iz prostog razloga što brže nauče šta ne radi. Što automatski znači da brže dođu i onoga što radi. Reče valjda onaj Edison što je pokrao našeg Teslu “Pronašao sam 1,000 ideja koje ne rade što me je samo približilo ka onoj jednoj koja radi.” To je suština.

Kursadžije hoće prvo da nauče sve o nečemu pre nego što naprave prvi korak, a problem s tim je što ne možete da primenite naučeno i samim tim ne možete da NAUČITE. Čovek uči na svojoj koži, tek tada određenu teoriju-ideju počnete da RAZUMETE. I tek kada je zaista razumete možete da je “internalizujete” na nivou da možete aktivno da je koristite.

Ako nešto niste koristili onda jednostavno niste naučili.

Ovako kad samo čitate i “učite” vi zapravo ništa niste stvarno naučili. To znanje isčezne brzinom svetlosti.

A kod marketinga, pogotovu “digitalnog” marketinga, stvari se kreću takvom brzinom da vi nikada nećete naučiti sve. Oprostite se uopšte od te ideje, samo ćete se opterećivati. Ne treba da znate sve, treba da znate ono što vama treba, za vaš slučaj, da biste izgradili nešto značajno i vredno. Ideja da znate sve je kao da pokušavate da popunite prazninu koja je kao SVEMIR.

Besmisleno je.

Perfekcionisti-kursadžije tako propadaju dok Kamikaze probijaju granice, jer dok kreiraju usput stvarno nauče. Na svojoj koži. Oni sada osećaju to što su naučili, mogu da koriste i replikuju u budućnosti.

Ja sve što sam naučio naučio sam iz realne potrebe u TOM trenutku. Npr, hteo sam da prodajem informacije, i to sam krenuo odmah, i susreo se sa problemima: traffic i konverzije. Ajde kako da rešim jedno i drugo. Traffic: SEO, Konverzije: Copywriting. Tek sam tada počeo oba da učim direktno primenjujući naučeno svakog dana, i što je bitno onda “svariš” 10 puta više gradiva jer si u žurbi da zaradiš što više para. Nemaš vremena da “na tenane” nešto savladaš nego ti treba što više, što brže, onog najvažnijeg što pravi rezultat.

Tako se uči, kroz rad. Ne treba učiti da biste radili nego treba raditi da biste naučili.

Na kraju prosto pitajte sebe… Da li konzumiram informacije ili ih kreiram?

Ako uhvatite sebe da 99% vremena konzumirate informacije dok samo 1% kreirate, bankrot ste. Ne možete da rastete. Samo KREATORI zarađuju. Kreatori sadržaja, proizvoda, usluga. Konzumiranje je za kupce.

Šta ste danas kreirali? Kad god se ne osećate dovoljno produktivno ili nemate rezultate, pitajte sebe ovo pitanje i refokusiraće vas na kreiranje vrednosti, nečeg značajnog.

Ja sad ovde kreiram i zarađujem, a vi konzumirate. I to je OK. I ja konzumiram svakog dana. Ali po potrebi. Imate problem, tražite rešenje, nađete, primenite. Ako radi, super, ako ne, tražimo dalje. Konkretni problemi zahtevaju konkretna rešenja. Dovedite sebe u situaciju da imate problem, a naučićete rešavajući ga. Googlujući u tom trenutku, konkretno za taj problem, čitajući sve, kupujući sve kurseve na tu temu, itd. ali tek onda kada ste sebe doveli u situaciju da je problem direktno ispred vas. A ne da se pripremate za tamo neku budućnost.

Ne kažem sve ovo da vređam “kursadžije” ali morate da se probudite. Nikada nije idealan trenutak, nikada nećete biti 100% spremni. Zaboravite na to. Ne kočite sami sebe. Napravite nešto, bilo šta.

Dosta vas mi piše kako hoćete da naučite o SEO-u, a nikada ni jedan tekst niste napisali i objavili niti imate sajt. Čekaj bre. Alo.

Napravi prvo sajt, sklepaj nešto, bilo šta. Napiši tekst. Okači, vidi kako ide. Primeni direktno.

Ne možete da se vodite logikom da vas neznanje koči u radu kada je rad jedini način da steknete znanje.

Ja sam se od starta vodio razmišljanjem… Čekaj bre, tamo neki ljudi MLATE LOVU preko Interneta. Pa što su oni pametniji od mene? Ako može njih X stotine hiljada, mogu valjda i ja. Možeš i ti.

Ima jedna sjajna knjiga zove se “The Millionaire Next Door”, ugl. tu je bio neki podatak koji mi je bio interesantan, kako (u vreme kada je pisana knjiga) u Americi ima 5 miliona milionera. Pet milliona Alo bre. Pa jel su svi oni pametniji od nas?

Svet vas neće zaustaviti osim ako zaustavljate sami sebe.

Budite kamikaze. Budite “glupi” i neka vam se svi smeju i kažu da ste kreten. Ali ja ću uvek radije da budem kreten sa parama nego pametan a siromašan. Živeli kreteni!

Dakle, 1) Bolje biti Kamikaze nego Kursadžija. 2) Ne veruj svim guruima. 3) Kreiraj više nego što konzumiraš. 4) Ako mogu drugi možeš i ti. 5) Nauči Principe (stene), a metode će doći usput i lako ćeš ih savladati, ne opterećuj se oko površine.

I za kraj… nešto važno: zaboravi na “digitalni” marketing.

Ja termine “online marketing” ili “internet marketing” jedva podnosim, oni su još i podnošljivi, koristim ih samo zato što ih tržište koristi ili kada moram starijim ljudima da objasnim čime se bavim. “Pa… marketingom preko interneta”, ali najčešće ih ne lažem pa im kažem šta stvarno radim: Prodajem maglu.

Šta da lažem ljude. (Magla je najbolja roba. Laka je, nema lagera, nema dostave, nema rok trajanja.)

Nego… digitalni marketing. Kako ružan termin. A šta je ovaj drugi, analogni, offline?

Ta reč “digitalni” koja je sada u trendu (ranije se samo zvalo Internet marketing, ali su ljudi morali da smisle nešto da zvuči više “kul” i malo skuplje), ta reč digitalni je sada ljudima u glavi napravila jednu izmišljenu, nepostojeću razliku. A najluđe mi je kad se neko “bavi digitalom”, toliko je kul taj “digital” da im marketing više i ne treba.

Koj će im kad znaju gde da kliknu. Bokte mazo lud svet ode sve u…

Taj digital je jedna ozbiljna magla. Magla koja ni ne postoji.

To je jedina prava istina: digitalni marketing ne postoji.

To što pričaju, to nije istina.

Lažu. Lopatom. Ne postoji.

Ne postoji više marketing koji nije digitalni. Postoji samo marketing. Vi i kada delite flajere i reklamirate websajt na bilbordima (ko bi rekao, rade ljudi i to), vi ste i dalje hteli ne hteli na internetu. Ako stavite po celom gradu bilborde i reklamirate se u časopisima, ljudi će pre nego što kupe da “izađu na internet” da vas googluju jer hoće da vas provere. Da vide šta kažu drugi. Da se informišu detaljnije, da ne ispadnu glupi.

Dakle svaki “offline” marketing će da se prelije online, i obrnuto. Verovali ili ne ljudi i dalje pričaju uživo, razgovaraju, dopisuju se. Šalju mailove. I u offline svetu i nekom “staromodnijem digitalnom” kao što je email će provoditi vreme, razmatraće stvari i praviće odluke. Offline će formirati mišljenje o nekim stvarima koje su online videli.

Ideja da su digitalni i “analogni” marketing nešto razdvojeno je sama po sebi glupa i ograničavajuća. Fizički je nemoguće razdvojiti. Marketing je online i online je marketing. Sve je povezano.

Termin “digitalni marketing” je izmišljen samo jer zvuči skuplje, više kul i “pametnije” nego internet ili online marketing.

I onda još i ta ideja “digitalnog” marketinga je i kriva što imamo najezdu Kliktaša. Koji znaju gde da kliknu ali ne znaju zašto, po kom principu, koja je logika iza tog procesa prodaje.

Zato što uče i hoće da uče samo o “digitalu” (kliktanje) ali zaborave na marketing (principi). Kompletno ignorišu marketing i zanima ih samo digital kao neki moderni zombiji. To je hipsteraj.

To je istina o digitalnom marketingu. Ne postoji i verovati da postoji vas ograničava da naučite ono što je zaista važno u marketingu.

Postoji samo marketing u globalu. Prodaja. To je suština. Jel kupuju ili ne?

Gledajte širu sliku i ne ograničavajte se nepotrebno. Digitalni marketing će da se menja svakog dana i ljudi će se podaviti jer ne mogu da ga isprate, ali marketing će uvek ostati marketing, šta god se u “digitalu” događalo.

Čim prestanete da učite o digitalnom marketingu oslobodićete um da počnete da učite o marketingu i prodaji. O suštini. Tu je rudnik zlata.

Na kraju bih vas ostavio sa jednom prostom slikom.

Digitalni deo i fore i fazoni su ovaj gornji deo.
Marketing, i principi prodaje su ovaj donji deo. Zaključite sami šta se više isplati učiti.

4 Replies to “Istina o “digitalnom” marketingu”

  1. Tekst je dobar i poucan samo je steta sto nije pomenut ni jedan pravi i trajan princip marketinga koji stoji cvrsto kao stena kako ste to u uvodu naveli.

  2. Stefane samo mali savet gore kod psihologije. Statistika kod psihologa kaže da nikad ne možeš da predvidiš da će se nešto desiti, samo možeš da predvidiš na nivoima 95 ili 99% da se neće desiti suprotno.

    Tako npr. ako ja OVO napišem velikim slovima, niko ne može predvideti koliko procenata ljudi će to prvo primeti jer je distinktivno, mogu samo reći da velika većina ljudi neće biti u grupi onih koji to nisu uradili.

    Ne cepidlačim, znam da ćeš razumeti i shvatiti promenu u diskursu koja će ti verujem pomoći.

    keep rockin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *