Kada će nam biti bolje?

Bolje pitanje…hoće li nam ikada biti bolje?

Nam neće biti, još dugo, a verovatno i nikada. Ali tebi možda hoće.

Ova vlast ostaje još barem 5 godina. A osim ako otkrijemo naftu, ni taj sledeći koji smakne vođu ne može da nam promeni standard. Ko čeka da se takav scenario dogodi, teško da će ikada dočekati.

To je surova realnost…

Ali i dobra vest.

Pojedinac je prepušten sam sebi. I što pre to shvati, to će mu pre biti bolje. Niko neće doći da ti pomogne. Niko neće doći da te spasi.

Možda Bog pomogne. Ili Nole. Ali do tada, moraš sam.

Jeste, neko ima sreće. Nasledi nešto. Ima bogate roditelje. Život nije fer…

Ali i to je zapravo dobra vest.

Što pre to shvatiš, to manje očekuješ od života, vlasti, familije, prijatelja. A to više očekuješ od sebe samog. I to ti je pre bolje.

A kada će nam biti bolje?

Biće nam bolje kolektivno kada bude bolje pojedincu. A ne obrnuto. Prvo mora da bude bolje pojedincu, jer jedino tako ima bilo kakav uticaj.

Biće nam bolje kada više pojedinaca bude samostalno: finansijski nezavisno. Da može da misli svojom glavom. Jer ne zavisi ni od koga. Moćan pojedinac tada može da stvara moćniji kolektiv. Ne mora da ćuti i trpi. Slobodan je. Jak.

Što više takvih pojedinaca imamo, koji neće biti kao naš Nole…bogati, nezavisni, a ćute kao zidovi. Što više nezavisnih pojedinaca imamo, koji se ne plaše da kažu šta stvarno misle, to će nam pre biti bolje kolektivno.

Jednostavno, nemaš prava da ćutiš i “ne mešaš se”, upravo zato što drugi, koji nemaju luksuz sopstvenog mišljenja, moraju da ćute radi gole egizstencije. Sutra nemaju posao. Ostaju da umru od gladi. Ili da se bese.

Ko ne mora da ćuti taj nema prava da ćuti.

Mogu da ćute ovi “mali” sportisti kojima znači da od države dobiju stan ili penziju, ali ne i ti, Nole.

Zato su sportisti poput Muhamed Alija ili Švarcenegera večne legende, jer su se uzdigli iznad svog sporta. Bore se ili su se borili za nešto veće od sebe. Tvoja sreća je naša nesreća. Jer narod nema čemu drugom da se raduje. Vrati malo te ljubavi. Duguješ nam bar toliko…ako ti je stvarno stalo?

Ne vredi to jeftino PR foliranje nekakvim fondacijama koje su tebi kao nama jedna kafa. Iz nosa istreseš taj novac. Šta se foliramo? Daj nešto konkretno, Nole: svoje mišljenje. 

Nemamo vremena da čekamo da odeš u penziju jer tada ćeš biti uticajan kao Ana i Jelena. Samleće te njihovi tabloidi istom euforijom kojom su te kod gladnog naroda i izgradili.

Svojim ćutanjem nezavisni pojedinci poput Noleta, najuspešnijeg srpskog gastarbajtera, jasno kažu običnim ljudima, a i onim slobodnijima “ćuti bolje, pravi se lud, evo vidi mene…”

Ali ako ne dođe spas odozgo…moramo sami. Jedan po jedan. Dok nas nema milion.

Biće nam zajedno bolje tek onda kada pojedincu bude bolje.

A kako pojedincu da bude bolje? (već za dve godine)

1. Nauči engleski

Svako može da nauči solidno engleski za godinu dana. Pola sata, sat dnevno. Ima bezbroj kurseva online, potpuno besplatno. Nema izgovora. Filmovi, vežbe, pisanje, podcastovi, flashcards, časovi, šta god treba. Ovo je prvi i osnovni korak. Svi smo zauzeti, pitanje je prioriteta. Ne mora da bude savršeno, ali dovoljno dobro za osnovnu (pre svega pisanu) komunikaciju, i pristup informacijama. Najbolji način da se nauči engleski je da se koristi kao sredstvo za učenje drugih stvari. Kupi Kindle, za oko $9 mesečno preko Amazon-a imaš neograničene knjige, svaku nepoznatu reč možeš da obeležiš i odmah imaš značenje.

Svi drugi jezici su objektivno gubljenje vremena. Jedini jezik koji mora da se usavršava, svakodnevno, je engleski.

2. Nauči da prodaješ

Svi sve prodajemo, svima, stalno. Ako ste ikada morali nekog nešto da nagovorite, vi ste prodavac. Svi smo mi prodavci. Jedina veština koja je univerzalna, skoro isto kao i engleski, je veština prodaje. Jedina veština koja direktno utiče na to da li vam je bolje ili nije. Ko zna da prodaje, taj nikada ne može biti gladan.

3. Nauči dobro bar 1 veštinu koja ima veze za Internetom

Sada kada znaš malo engleski (na engleskom) učiš o prodaji. Pitanje je šta prodati, koje znanje. Nije samo programiranje. Programiranje je samo jedna od više stotina “zanata” koji ljudima trebaju.

Izvoz znanja je najlakši način da postanete nezavisni pojedinac. Jer ne zavisite finansijski, a ni lokacijski.

Postoji bezbroj veština koje možete da naučite (i uz solidnog engleskog i veštinu prodaje) da ponudite čitavom svetu. Ne morate da imate biznis. Evo u čemu svemu možete da se specijalizujete:

  • Google AdWords
  • Facebook marketing
  • Search Engine Optimization
  • Video i foto editovanje
  • WordPress menadžovanje sadržaja
  • Email marketing
  • Copywriting
  • Google Analytics (setupovanje trackinga konverzija)
  • Pisanje članaka (ako znate dovoljno dobro engleski)
  • Web dizajn i grafički dizajn
  • Funnel optimizacija (Clickfunnels)
  • Affiliate marketing
  • Display, YouTube, Paid reklame
  • Content Marketing
  • Outbound internet marketing
  • Optimizacija brzine sajtova
  • Istraživanje tržišta

Ovde ih ima 17, ali ih ima još barem 100 mikro-specijalizacija unutar svake od ovih. Možete da budete “email copywriter”, ili da se bavite samo dizajnom landing page-eva, možete da radite SEO samo za pedijatre u Virdžiniji. Možete da budete samo logo-dizajner, ili re-dizajner postojećeg. Link building expert. Specijalizacijama unutar specijalizacija nema kraja. Svet je dovoljno veliki za sve, ako jednu stvar naučite jako dobro, a mnoge druge bar po malo.

Danas sve može da se nauči, i, ove veštine, relativno brzo mogu da se savladaju na nivou na kome već možete da počnete da ih prodajete. Jer ne prodajete samo veštine, već i vaše vreme. Koje se u svetu ceni, jer postoji tržište. A gde da se nauči? Tu je Google. YouTube. Ali pre svega, nauči engleski dovoljno dobro da možeš da učiš na engleskom. Skoro pa ne postoji stvar koja pomoću Interneta uz dovoljno kopanja ne može da se nauči.

4. Ne čekaj…

Ne čekaj, reaguj prvi. Zovi. Šalji mailove. Napravi kontakt. Daj ponudu. Predstavi se. Svet ne može da te angažuje ako ne zna da postojiš.

Preduzimljivost je veština kao mišić, stvori se navika i radi po automatizmu. Ne čekaj.

Posle lako napraviš i nešto svoje, pa ponudiš svetu, koji rado kupuje.

Što pre počneš, to ćeš pre završiti. Jedina ograničenja su ona u koja sam sebe ubediš. Mnogo gluplji, gori, i iz težih priča od tebe su uspeli, jer nisu čekali da neko drugi uspe za njih.

I tako, odjednom, imamo slobodne pojedince. Ali ne jednog, već možda i više stotina hiljada, koji svakog dana izvoze svoje znanje u svet.

Možda nam tada svima bude malo bolje…

Dalje je samo pitanje… šta će taj nezavisni pojedinac da radi kada tu slobodu stekne. Hoće li je deliti…ili će je sebično čuvati? 

P.S. Nole, na potezu si.

P.P.S. BRAVO ZA NAĐU HIGL. To je PRAVI šampion! Eto. Imaš i na koga da se ugledaš. Lako je tebi Nole, tebi će da daju da radiš šta god hoćeš (kao što su ti već i dali uostalom) jer si dovoljno bitan. A preko Nađe i manje uticajnih će da gaze. Ona bar ima muda da ne ćuti kao zalivena dok je prave budalom. To radi neko kome je zaista stalo do nečega i ima svoj stav. Tebe baš briga a nas ostale ko jebe. Hvala ti.

I ne brini. Mi ćemo te svejedno i dalje voleti.

5 Replies to “Kada će nam biti bolje?”

  1. Pozdrav Stefane,
    Odličan tekst (kao i uvek).
    Ideja da napišem nešto slično mi se promalja kroz misli već neko vreme, i sad kad sam pročitao ovo tvoje, mozak je odreagovao sa “Da! To je to!”.
    Ko god ima kompjuter i internet, a nema posao i ne zarađuje – taj nema ni opravdanje.
    Da samo jedna petina takvih krene da uči, stvara i zarađuje preko neta na globalnom tržištu, društvena i ekonomska slika u Srbiji bi se drastično popravila. To bi bila gomila novca koja bi iz inostranstva ulazila u domaće finansijske tokove i tu se zadržavala. Ko više zarađuje, taj više i troši – nastala bi pozitivna spirala novih lokalnih poslova i zarada.
    To bre ni Vučić ne bi uspeo da pokvari, zezne ili spreči! :)

    Hvala na odličnom tekstu, veliki pozdrav.

  2. Ne znam da li treba Djokovica i sport mesati u sve ovo. Svako ima svoje razloge zasto se drzi dalje od politike. A ako nas je istorija u Srbiji/Jugoslaviji icemu nacila to je da mesanje u politiku nikad ne donosi nista dobro. On je sebe izgradio kao osobu i to sto promovise Srbiju u dobrom svetlu po svetu je mnogo sto radi za ovu drzavu. Jer mnogi pojma nemaju da uposte postojimo (za Jugoslaviju su jos i culi), a kroz Holivudski marketing nas uvek vide kao zlu stranu i genocidan narod. Sam cin promovisanja Srbije i njenih vrednosti kroz sport je mnogo vise nego sto je bilo koji politicar ikad uradio za ovu zemlju.

  3. Odlicno i odlicno!Da,Nole i ostali da progovore,a mi svako ponaosob,da se gradi i dela.Tada je sva perspektiva drugacija!Normalnija i bolja!Text je odlican,to je pravi put.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *